HRVATSKA: Mladiću (17) uzeli 1060 eura zbog karte od 14 kn

Majka Manuela je očajna

Iako se maloljetnički račun ne smije ovršiti, odvjetničko društvo koje su angažirale Hrvatske željeznice zbog četiri kazne za švercanje ‘očistilo’ mu je cijeli račun.

Kako je moguće da odvjetničko društvo procesuira mojeg maloljetnog sina zbog kazni za švercanje u vlaku, pošalju sudsku ovrhu na njegov devizni račun u Privrednoj banci na kojemu je vezana štednja i skinu mu 1060 eura, a da mene kao zakonskog skrbnika nitko ništa ne pita, šokirana je mama Manuela Borac (38) iz Drenovaca kraj Županje.

Njezin sin Antonio (17) učenik je trećeg razreda srednje škole u Varaždinu. Htio je učiti za puškara, a to je jedina škola u Hrvatskoj koja ima taj smjer. Tamo stanuje u učeničkom domu. Kako obitelj teško živi, Antonio i ne dolazi kući osim za praznike, jer majka ne može kupiti mjesečnu kartu za vlak.

- Ja sam nezaposlena, imam njega i mlađu kćer te sam samohrani roditelj. Živimo od dječjeg doplatka i alimentacije, a donedavno smo primali i socijalnu pomoć. To su mi ukinuli kad je njihova baka, prije nego što će umrijeti, uplatila svakom unuku po 1000 eura na račune koje im je otvorila. Tu je štednju vezala do njihove 18. godine. Mi teško živimo, snalazim se svakako, a kad je Antonio otišao u školu u Varaždin, postalo mi je još teže jer mu moram plaćati učenički dom i mjesečnu kartu te davati mu još nešto novca da ima - govori Manuela.

No, kaže, ponekad nemaju novca za mjesečnu kartu, a Antonio mora vlakom putovati na praksu.
Tako ga je kondukter uhvatio četiri puta da se šverca bez karte koja stoji 14 kuna, i za svaku neplaćenu kartu napisao mu kaznu od 520 kuna.

- Iako sam ja HŽ-u odmah poslala zamolbu da mu ponište kaznu jer smo socijalni slučaj i da je on maloljetnik, a ja nemam novca da to platim, oni to nisu uvažili i dali su to na naplatu odvjetničkom društvu u Zagrebu. Poštar mi je 26. studenoga donio četiri ovrhe odjednom. Svaka, osim kazne od 520 kuna, sadržava i druge troškove - 104 kune za javnog bilježnika, 342 kune za trošak odvjetnika, predvidive troškove od 94 kune i odvjetnički predvidivi trošak od 500 kuna, znači 1600 kuna, i tako četiri puta. Umalo sam pala u nesvijest - kaže ogorčena majka Manuela.

A prije primanja ovrha dobila je poziv da se Antonio javi na Općinski sud u Zagrebu. No kako nisu imali novca za put do Zagreba, Manuela je uspjela isposlovati da se slučaj prebaci u Županju. No to je bilo tek 14. siječnja, a ovrha je sjela već 26. prosinca, što je Manuela saznala doslovce slučajno.
Pritisnuta neimaštinom, odlučila je kao zakonska skrbnica uzeti dio novca od štednje.

- Trebalo mi je 4000 kuna da sinu platim dom, kćeri naočale, da kupim drva za grijanje i jednu malu svinju da imamo što jesti. U centru za socijalni rad su mi rekli da to moram pismeno zatražiti od suda i donijeti sve predračune za ono što mi treba, čak i za svinju. No kad sam došla u banku, novca više nije bilo. Čak sam u izlistanju iz banke otkrila da postoji i peta ovrha za koju uopće ne znam niti sam za nju dobila ikakve papire. Znači, moram sudu donijeti sto papira da ostvarim pravo na dio novca, a ovrha može uzeti apsolutno sve - očajna je mama.

- Ovrha ima prednost prije svega i može se ovršiti vezana štednja kad se radi o računima punoljetnih osoba, no ne može se ovršiti račun maloljetnika na kojemu je vezana štednja jer o tom novcu brine njegov zakonski skrbnik - rekla nam je voditeljica jedne banke dodajući da je račun u ovom slučaju ovršen zato što je majka, tijekom blokade računa, zatražila odvezivanje štednje i tako novčana sredstva napravila “otvorenima” za ovrhu.

No i dalje je sporna činjenica da se ovdje radi o računu maloljetnika.

- Račun maloljetnika s vezanom štednjom ne može se ovršiti. Problem u praksi je što pravni zastupnik ovrhe najčešće ne zna je li u pitanju maloljetna ili punoljetna osoba jer se proces provedbe ovrhe provodi na temelju imena, prezimena i OIB-a osobe. Ako ta osoba ima bankovni račun, oni nisu dužni provjeravati je li ona punoljetna ili nije. U ovom slučaju, majka je trebala biti ta koja je odvjetničkom društvu trebala poslati dopis da je njezin sin maloljetan, da mu je ona zakonska skrbnica i žaliti se na ovrhu te na temelju toga završiti u parničnom postupku. Ako se u postupku ne bi drugačije dogovorilo, zakonska bi skrbnica dobila ovrhe na naplatu - pojasnio je odvjetnik.

- Fina provodi ovrhu koju je donijela i potpisala javna bilježnica, a zastupao odvjetnik. Nije na nama da utvrđujemo je li osoba pod ovrhom maloljetna ili ne, jer to nama ni ne igra ulogu. Mi smo ovrhu dužni provesti - rekla je službenica u Fini.

25.01.2016.
(24sata.hr)

SRBIJA: Umesto 10, vozovi će ići čak 50 kilometara na sat

 Zamenom oko sedam kilometara dotrajalih šina, 5.000 drvenih pragova, kao i nasipanjem više od 3.000 kubika kamena tucanika, završena je rekonstrukcija 3.550 metara deonice pruge od Donje Borine do železničke stanice „Zvornik“ u Malom Zvorniku.

Na ovaj način povećano je osovinsko opterećenje sa 16 na 20 tona po osovini, a umesto dosadašnjeg tehničkog ograničenja na 10 kilometara na sat ubuduće će se vozovi moći kretati i do 50 kilometara na sat.

Vrednost radova, koje je su u potpunosti izvele firme "Železnice Srbije", iznosi oko 17 miliona dinara, a kako najavljuju iz preduzeća „Infrastruktura železnice Srbije“, u skorije vreme bi trebalo da se rekonstruiše pruga na deonicama od Loznice do Gornje Koviljače kao i od Petlovače do Lešnice.



- Po završetku tih radova cela pruga Ruma – Šabac – Zvornik biće prilagođena brzini do 50 kilometara na sat, što je od vitalnog značaja za promet roba, ali i preduslov za eventualno uvođenje putničkog saobraćaja, koji je prekinut 2004. godine, do kada je saobraćao šinobus na ovoj relaciji – kaže Zoran Jevtić, predsednik malozvorničke opštine.

13.12.2015
(blic.rs)

MAĐARSKA: Iz Budimpešte do Evropskih gradova vozom

Međunarodni saobraćaj po novom redu vožnje iz Budimpešte je za putnike iz balkanskih država je više nego dobar. Iz mađarske prestonice ima dnevno 36 međunarodnih linija za 27 evropskih gradova. U letnjem periodu direktni vozovi i direktna kola za Koper, Pulu, Rijeku, Split, Bar, Thessaloniki, Burgas i Vranu.

Međunarodne linije po državama imaju razne popuste. Samo možemo preporučiti obilazak Evrope preko Budimpešte, najprometniji železnički čvor iz grupe država bivšeg istočnog bloka.

AUSTRIJA - sa glavnim gradom Austrije, Bečom ima dnevno 12 pari vozova, pored Beča ima direktnih vozova za Linz, Salzburg, Insbruck, Graz. Možete naći kartu za jedan pravac za Beč d 13 Eura.

NEMAČKA - MAV Start ima direktnu vezu sa više nemačkih gradova. Sa Drezdom i Berlinom dnevno dva polazaka, dnevni i noćni voz. Dok za Munchen dnevno 6 pari Railjet vozova, dok za Stutgart i Frankfurt dva puta nedeljno ima direktni Railjet voz.

ŠVAJCARSKA - iz Budimpešte dnevo dva voza za Zurich, dnevni i noćni. Kartu za jedan pravac možete naći već za 39 Eura.

SLOVENIJA - za glavni grad Slovenije, za Ljubljanu ima dnevno jedan voz, i to IC Citadella. Kartu za jedan pravac možete naći od 19 Eura, dok povratnu za 49 Eura.

HRVATSKA - trenutno nema putničkog saobraćaja zbog migranata.

SRBIJA - po novom redu vožnje saobraća dva dnevna i jedna noćna kompozicija. Povratna karta Beograd-Budapest 26 Eura.

BUGARSKA - trenutno jedan par voza saobraća za Sofiju, cena povratne karte 123,6 Eura.

RUMUNIJA - za Rumuniju ima najviše vozova, za Bukurešt, za Cluj-Napoca, Oradea, Arad, Temišvar,  dnevni i noćne vozovi.

UKRAJNA - trenutno saobraća samo jedan par IC vozova, povratna karta za Kiev 130 Eura za kola za spavanje.

RUSIJA - ponovo ima svakodnevni voz za Moskvu, ali sad preko Varšave, Minska. Cena karte u jednom pravcu je 174,9 Eura.

SLOVAČKA - za Bratislavu dnevno saobraća 9 pari vozova, a za Košicu dva dnevna voza.

ČEŠKA - za glavni grad Češke, za Prag dnevno ima 7 vozova dnevno, i karta u jednom pravcu 19 Eura. Do Brna 8 pari vozova dnevno.

POLJSKA - od novog reda vožnje ponovo ima dnevni voz za Vrašavu, tako sad dnevno dva para voza čeka putnika. Ima direktna kola i za Krakov svaki dan.

Sledećim tekstovima ćemo opširnije odraditi sve pravce, po državama.

27.01.2016.
(Keszég Kornél)

SRBIJA: Železnička stanica BG Centar u funkciji

U prisustvu predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i potpredsednice Vlade Srbije i ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof.dr Zorane Mihajlović,  u utorak, 26. januara 2016. godine, biće obeležen završetak prve faze izgradnje železničke stanice Beograd Centar, u Prokopu.

Radovi na rekonstrukciji železničke stanice Beograd Centar u Prokopu započeli su 3. decembra 2014. godine i završeni su u roku, nakon 420 dana, koliko je po ugovorenom dinamičkom planu aktivnosti i bilo planirano.

Radove je izvodio konzorcijum firmi okupljenih oko „Energoprojekt Opreme“, a u čijem sastavu su još „Energoprojekt Niskogradnja“, „Energoprojekt Visokogradnja“ , ZGOP i AŽD.

Vrednost posla je  oko 25,8 miliona evra, a finansiranje je obezbeđeno iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj. Ugovor o kreditu sa kuvajtskim Fondom potpisan je 10.decembra 2012. godine.

Kuvajtskim kreditom obuhvaćeni su radovi na rekonstrukciji saobraćajnih, građevinskih i elektrotehničkih infrastrukturnih kapaciteta za prijem, otpremu i upravljanje saobraćajem vozova u železničkoj stanici. Realizacijom radova iz kuvajtskog kredita završena je izgradnja ili rekonstrukcija  osam od ukupno deset projektovanih koloseka, kao i prijem i otprema putnika na pet, od ukupno šest perona, sa svim potrebnim pratećim radovima za organizaciju i kontrolu   saobraćaja vozova i putnika.

Železnička stanica Beograd Centar u Prokopu biće otvorena za saobraćaj 26.januara 2016. godine. Počev od tog dana stanica Beograd Centar, pored vozova gradske železnice, odnosno vozova iz sistema BG VOZ, otvoriće se za prijem i otpremu putnika i za vozove za prevoz putnika na relaciji Beograd - Novi Sad - Beograd.

Na navedenoj relaciji saobraćaće novi elektromotorni vozovi marke "Štadler".
Vozovi "Regio Ekspres" koji saobraćaju na relaciji Novi Sad - Beograd, sa polascima iz Novog Sada u 09:10 i 11:05 časova, završavaće vožnju u stanici Beograd Centar.

Vozovi "Regio Ekspres" koji saobraćaju na relaciji Beograd - Novi Sad, a koji su do sada polazili iz stanice Beograd, počinjaće sada vožnju za Novi Sad iz stanice Beograd Centar i to  u 12:32 i 14:38 časova.

U narednoj fazi planiraju se radovi koji su neophodni za zaokruživanje funkcionalne celine železničke stanice Beograd Centar u Prokopu, koji uključuju izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa autoputa i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture.

Važnost izgradnje železničke stanice Beograd Centar je višestruka.
Po završetku radova glavni grad i Srbija dobiće modernu železničku stanicu, koja će mnogo efikasnije moći da prihvati veći broj vozova na domaćim i međunarodnim linijama, a kroz Prokop će moći da saobraćaju lokalni, regionalni i međunarodni putnički vozovi.

Završetak radova u Prokopu jedan je od najbitnijih preduslova za realizaciju projekta „Beograd na vodi“. Izmeštanje kompletnog putničkog saobraćaja iz sadašnje Glavne železničke stanice Beograd  u stanicu Beograd Centar u Prokopu, jedna je od najbitnijih pretpostavki realizacije projekta „Beograd na vodi“.

I najzad, domaće firme su bile glavni izvođači na ovom investicionom i graditeljskom projektu (a ne podizvođači), čime železnica postaje pokretač srpske privrede, a naše kompanije stiču značajne reference i za druge slične projekte u zemlji, ali i u inostranstvu.

Prve ideje o izgradnji novog Beogradskog železničkog čvora pojavile su se u periodu između dva Svetska rata, pa je još dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka bilo više urađenih projekata, ali ni jedan od njih nije realizovan. I nakon Drugog svetskog rata rađeni su projekti za građenje novog železničkog čvora u Beogradu, ali ni oni nisu realizovani.

Od 1945. do 1971. godine pojavilo se ukupno oko 30 različitih projekata za rešenje budućeg Beogradskog železničkog čvora.

Projekat „PROKOP“, po mestu gde bi trebalo da se izgradi glavna železnička stanica Beograd, usvojen je najpre na sednici Saveta za urbanizam 17.februara 1971. godine, a zatim i u Skupštini Grada Beograda 11. marta 1971. godine.

Projekat same putničke stanice u Prokopu i čitavog prostora oko nje izrađen je 1974. i 1975. godine. Auto projekta bili su: Zoran Žunković, Živorad Lisičić, Mihailo Živadinović i Srboljub Rogan. Prema ovom projektu, nova putnička stanica imala bi osam perona sa 11 koloseka dugačkih između 300 i 500 metara, glavna zgrada putničke stanice imala bi oko 21 hiljadu kvadratnih metara, a na staničnom prostoru bilo bi puno poslovnih, komercijalnih i sportskih sadržaja.

Dana 3.decembra 1976. godine, u ulici Stevana Filipovića, u Prokopu, na skroman način obeležen je početak radova na izgradnji nove putničke stanice Beograd. Ovom činu prisustvovali su predsednik Skupštine Grada Živorad Kovačević, projektanti beogradskog čvora, projektanti nove stanice i brojni predstavnici ustanova i preduzeća
Projekat su finansirali Republika Srbija, Grad Beograd i Železnica.

Radovi su počeli izgradnjom potpornog zida, koji bi štitio stanični plato od klizišta sa Maleškog brda. Zid je završen u toku sledeće godine, posle čega se radilo na izgradnji staničnog platoa dužine 700 i širine 300 metara. Izgradnja nove stanice tada je poverena preduzećima „Trudbenik“, Rad“ i „Geosonda“.

U daljim radovima bila je predviđena izgradnja staničnog krova u obliku raširenih krila, dugačkih 450 metara.Centralni deo krova trebalo je da bude u obliku kljuna ptice, bez nosećih stubova. Na staničnom platou bila je predviđena izgradnja 8 perona sa 11 koloseka, širokih po 10 metara i dugačkih 400 do 500 metara. Svi ostali stanični objekti trebalo je da zauzmu površinu od 15.300 kvadratnih metara.

U periodu 1977-1978. godina izgrađeni su najneophodniji koloseci u Prokopu.
Međutim, krajem 1978. godine zaključeno je da je cena izgradnje takve stanice isuviše velika, pa je doneta odluka da se smanji površina krova i da se odustane od gradnje skupljih detalja projekta. U isto vreme, došlo je i do ekonomske krize u zemlji, pa je izgradnja nove stanice i čvora bila potpuno prekinuta.

Radovi su nastavljeni 1996. godine i odvijali su se do 2001. godine, kada su ponovo gotovo potpuno obustavljeni. Sledio je period minimalnih ulaganja u izgradnju Prokopa.

Intenzivni radovi nastavljeni su zahvaljujući kuvajtskom kreditu 3. decembra 2014. godine.

25.01.2016.
(zeleznicesrbije.com)

SRBIJA: Ušteda na prugama zbog jeftine struje

"Železnice Srbije" u 2015. ušparale mnogo više nego što su predvidele planom poslovanja. Znatne sume "sačuvane" smanjenjem broja radnika, ali i povoljnijim ugovaranjem cene energije.

"ŽELEZNICE Srbije" uštedele su lane više nego što su planirale. U 2015. godini ušparale su oko 19 miliona evra, pa se u njihovoj kasi tako našlo dva miliona evra više, nego što je predviđeno planom ušteda.

To se čulo na jučerašnjem sastanku ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović sa Tonijem Verheijenom, šefom Svetske banke u Srbiji.

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, najveće uštede u poslovanju tog javnog preduzeća ostvarene su smanjenjem broja zaposlenih. Prirodnim odlivom broj železničara je smanjen za 301. Znatne sume zaposleni u železnici uspeli su da "sačuvaju" i povoljnijim ugovaranjem cene struje sa Elektroprivredom Srbije.

Na jučerašnjem sastanku istaknuto je da od razdvajanja "Železnica Srbije" na četiri nezavisna preduzeća u avgustu prošle godine, preduzeće za prevoz robe železnicom, "Srbija kargo", posluje bez državnih subvencija.

- Tako će i ostati - istakla je ministarka Mihajlović. - Reformu železnica započeli smo prošle godine, a ovo je kritična godina za nastavak.

Prema najavama, do 28. januara biće završen i popis imovine svih železničkih preduzeća kako bi dalje poslovanje nastavila sa čistim bilansima.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Verheijen je ocenio da je postignut značajan napredak u reformama železnice i poručio da je ta banka spremna da uradi sve što je potrebno kako bi se reforme sprovele do kraja.

Kako je naglašeno, "Železnice Srbije" će zajedno sa Ministarstvom do kraja 2017. godine napraviti spisak svih neisplativih železničkih linija i ponuditi rešenje za njih. Među mogućim rešenjima ovog problema spominje se da neisplative linije sufinansiraju lokalne samouprave.

SASTANKU ministarke Mihajlović sa šefom Svetske banke Tonijem Verhijenom prisustvovali su i direktori železničkih i putarskih preduzeća. Oni su predstavnike Svetske banke informisali o realizaciji aktivnih projekata na Koridoru 10 i o Projektu rehabilitacije 1.100 kilometara puteva u Srbiji, čiji je jedan od finansijera i Svetska banka.

22.01.2016.
(novosti.rs)

SRBIJA: Voz Beograd - Novi Sad više neće kretati sa Glavne železničke stanice

Otvaranje Prokopa 27. januara. Mnogi nisu verovali ali mi ćemo kao što smo i obećali otvoriti Prokop dan pre Savin dana, obećao je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare. 

– Mnogi nisu verovali ali mi ćemo kao što smo i obećali otvoriti Prokop dan pre Savin dana – kazao je Vučić na konferenciji za novinare.

Vučić je kazao da će sada voz od Beograda do Novog Sada kretati sa Prokopa.
– Odmah ćemo krenuti i u drugu fazu Prokopa, gde imamo ideju i za šoping mol i za hotele i želimo da to bude jedno od najlepših mesta – kazao je Vučić.

On je naveo da će za nekoliko dana početi i niz infrastrukturnih radova i najavio da će “ići da razbije neki domaći penušavac o kamen” kada bude počeli radovi na probijanju poslednjeg tunela na Koridoru 11.

Vučić je najavio da početkom marta u Beograd dolazi potpredsedenik Svetske banke, togom godine i predsednik, a sve u vezi sa reformom javnih preduzeća, koja podrazumeva Elektroprivredu, Puteve, Koridore, Železnicu i Srbijagas.
– Oni tu nisu izvanredno zadovoljni, ali nisu ni nezadovoljni – naveo je Vučić dodajući da je uostalom Srbija do sada privatizovala 83 od 100 preduzeća predviđenih tim programom.

14.01.2016.
(telegraf.rs)

MAĐARSKA: Novi tableti pomažu rad mašinovođama MAV-Start kompanije

EU podržava bezbednost železničkog saobraćaja, i uštedu energije. Nabavka 3100 tableta, MAV Start pokušava pomoći mašinovođama. U toku vožnje mašinovođama je na raspolaganju sve potrebne informacije za bezbedonosni saobraćaj.

Tableti će postepeno preuzeti administraciju koju vode mašinovođe, tako da u bliskoj budućnosti će i pojednostaviti administraciju i isključiti papirne dokumentacije.

Na tabletima su dostupne - red vožnje, sve potbne knjige za rad mašinovođe u lokomotivi. Dostupna i značajna aplikacija o kretanjima vozova, lokomotiva na prugama, da bi bezbednost podigli na najviši nivo.

Projekat je sufinansiran iz EU fondacije.

22.01.2016.
(Keszég Kornél)

BOSNA I HERCEGOVINA: Zastupnik Emrić nastavlja aktuelizirati problem Unske pruge

Na jučerašnjoj sjednici Predstavničkog doma PS BiH, zastupnik A SDA Jasmin Emrić uputio je usmeno poslaničko pitanje Ministarstvu komunikacija i prometa BiH u vezi Plana investiranja u željezničku infrastrukturu za period 2015-2020. Zastupnik Emrić je postavio pitanje;  koje projektne aktivnosti, u kojem obuhvatu i vremenskom periodu su planirane radi remonta i obnove odnosno infrastrukturne rehabilitacije dionice jednotračne pruge Dobrljin -Bosanski Novi- Bihać- Osredci ili poznatije Unske pruge?

Zastupnik Emrić zatražio je konkretne odgovore o planovima za Unsku prugu, kao i planiranim investiranjima u ovaj prioritetni željeznički pravac za koji, kako je kazao, u javno dostupnim dokumentima i informacijama nije našao ni jednu planiranu projektnu aktivnost.

–„I ovom prilikom želim istaknuti da je za razvoj sjeverozapadnog dijela naša države ponovna uspostava željezničkog saobraćaja Unskom prugom u punom kapacitetu od velikog značaja. Budući da je Unska pruga najbliža željeznička veza sa sjevera Hrvatske prema jugu, interes za obnovu Unske pruge već su iskazaili i predstavnici Zadarske županije i Hrvatskih željeznica, čime ovaj projekat potvrđuje regionalni i međunarodni značaj“, kazao je zastupnik Emrić  i na osnovu svega navedenog zatražio zvaničnu informaciju o planu infrastrukturne rehabilitacije Unske pruge koja već godinama stoji zapuštena i u saobraćajnom smislu je mrtav željeznički pravac.

U maju 2015. godine  Predstavnički  dom PS BiH, na  prijedlog zastupnika Emrića, usvojio je zaključak da se i ovaj pružni pravac uvrsti u prioritete za remont i infrastrukturnu rehabilitaciju.

13.01.2016.
(usn.ba)

SRBIJA: Putovanje istočnom prugom od Požarevca do Majdanpeka

Datum i vreme putovanja 29. jul 2014. sa železničke stanice Požarevac u 07:30. Pruga Požarevac Majdanpek zatvorena je za putnički saobraćaj već  šest godina ako zanemarimo onaj kratak period kada je išao šinobus ŽS 710 popularna šveđanka  u 2013. toj godini. Pre toga u periodu do 2010. godine saobraćao je ubrzani voz 970/971 na relaciji Beograd - Zaječar - Beograd. Šta je bio problem za nas vozoljubitelje koji uživamo u samom putovanju,  taj voz je relaciju Požarevac Majdanpek prolazio rano ujutru , a vraćao se s večeri tako da nikad nije mogla da se vidi okolina zbog mraka.

E onda sam ja došao na ideju da dozvolim sebi jedan luksuz i proputujem vozom ovu relaciju po danu. Dobio sam potrebnu dozvolu za vožnju na TMD-u zajedno sa radnicima ZOP-a Požarevac  koji su išli u redovni pregled pruge. Inače završio sam Srednju , a potom i Visoku Železničku školu i izrazio sam želju da putujem tom prugom, a nadležni iz železnica su uslišili moju molbu .

 Dan je bio lep sunčan, Sunčan polazimo sa trećig koloseka stanice Požareva. Sad najviše ću se potruditi da vam opišem prugu i stanice, a tek po malo predele i naselja. Ljudi nemaju pristup ovoj zabačenoj pruzi pa eto ovo može biti jedan pogled na ono što je od nje ostalo i u kakvom je stanju ako uzmemo u obzir da se celokupan saobraćaj zasniva na jednoj dizel lokomotivi koja prevlači teške teretne vozove ovom prugom.

Evo malo podataka o ovoj pruzi:  Dugačka je 90,8 kilometara, jednokolosečna je i nije elektrificirana. Građena je u periodu od  1939 do 1958. godine. Poslednji put je remontovana 1990 i to samo deonica od Bratinca do Zvižda nekih 40 kilometara, ali i na toj deonici je već ograničena brzina dok na ostatku pruge sam kolosek je loš i nije ozbiljno remontovan od izgradnje pa je brzina svega 30 km/h, a osovinski pritisak je svega 16t/osovini. Pored toga pruga ima dosta tunela i mostova na kojima je brzina svedena na minimum.. Hajde sada da malo proputujemo i analiziramo prugu i stanice po redu kojim one idu od Požarevca prema Majdanpeku:

Ø  Pruga Požarevac –Sopot Požarevački rasputnica i stajalište -  Brzina 40 km/h ali i pri toj brzini kolosek je dosta nestabilan pa je vožnja neudobna. Izlazimo iz Požarevca prugom koja je u useku i srećemo se sa divljim putnim prelazima. Kolosek je dosta zarastao u travu ali pragovi i tucanik se naziru.

 Lok 666 na izlasku iz Požarevca

§  Rasputnica Sopot Požarevački – neposednuta obezbeđena likovnim signalima koji ne rade. Tu se odvaja pruga za Kostolac koja se baš tih meseci čistila od korova kako bi proradila. Skretnica  je u lošem stanju pa je brzina preko nje 10km/h u pravac dok je u skretanje zabranjena vožnja. Stanična zgrada mala i odoleva vremenu iako se ne koristi duže od  10 godina

Evo prvih slike rasputnice  onako iz voza

Ø  Pruga Sopot Požarevački  - Bubušinac  Bratinac je u istom stanju kao i predhodna. Izlazimo iz grada i brzina se smanjuje na 30 km/h prolazimo prvi tunel Sopot i izlazimo na Mlavsku dolinu. Prelazimo čelični most preko reke Mlave i ulazimo u stanicu koja se nalazi između dve Mlave

Most preko reke Mlave

§  Stanica Bubušinac Bratinac – prva stanica na ovoj pruzi. Ima tri koloseka od kojih je drugi glavni prolazni. Pored stanice se nalazi asvaltna baza PZP-a koja po nekad vrši istovar kamena u stanici. U vreme mog dolaska bila je neposednuta. Signali su likovni, a prvi kolosek je odmah iza skretnice demontiran tako da se istovar vrši na drugom koloseku, a po trećem prolaze vozovi i okreću se lokomorive.

Ø  Pruga Bubušinac Bratinac – Stig je  remontovana deonica gde je kolosek maltene u pravcu, a pruga dobra na betonskim pragovima. Idemo 70km/h, a kako prolazimo ravnicu u tim poljima samo je pružni nasip zarastao u šiblje. Na pruzi prolazimo stajalište Bare- Kasidol koje je pretvoreno u kafanu.

§  Stanica Stig – prva posednuta stanica gde nas dočekuje otpravnik vozova. Ima četiri koloseka, a iz stanice se odvaja industriski kolosek za TE Kostolac B koji ne radi ali je planirana njegova ponovna izgradnja. Signali su likovni sa žicovodima i rade. U stanici rade otpravnik i jedan skretničar. Stanična zgrada pristojno izgleda, jednino što jeizdvojena id sveta u sred ravnice. Jedino što su pokradeni telefonski kablovi pa ŽAT –ov telefon ne radi. Četvrti kolosek je zauzet starim vagonima za kasaciju

Stanica stig pogled na plato od strane Požarevca

Ø  Pruga Stig Sirakovo ukrsnica  je remontovana pa brzina ne jenjava. Prolazimo tunel i usek i sada je pruga sve više obrasla, ali tako da voz oblikuje tunel od  drveća levo i desno. Najviše raste bagrem. Prolazimo stajalište Majilovac

§  Stanica Sirakovo ukrsnica – ima dva koloseka i pod nadležnošću stanice stig. Ima dva koloseka od kojih je prvi u korovu a cela stanica je okružena bagremovom šumom. Signali su svetlosni ali propali i retko koji radi. Kada je  pruga izgubila značaj i smanjio se obim saobraćaja sve ukrsnice na pruzi su izgubile značaj.  Iz stanice nisam video naselje, ali kažu da je blizu.

Ø  Pruga Sirakovo ukrsnica- Ljubinje ukrsnica u još boljem stanju pa povećevamo brzinu na 80 km/h. Bagrem pored pruge je zatvara poput tunela.

§  Stanica Ljubinje ukrsnica -  neposednuta i sva u ruševinama. Stanična zgrada je izgorela u požaru. Jedan železničar u penziji živi u stanu na bloku A. Dočekao nas je ponudio pićem i kod njega smo napravili pauzu. I dalje su svuda oko pruge ravnice. Stanica ima tri koloseka i u krivini je. Drugi je prolazni, a na prvom i trećem se nalaze stari vagoni za kasaciju.

Ukrsnica Ljubinje kod skretnice broj 1. U daljini se vidi TMD na 2. koloseku

Ø  Pruga Ljubinje ukrsnica –Češljeva Bara tovarište i stajalište : i dalje je dobra brzina i pragovi su betonski, a kolosek dobar. E sada dolazi onaj fenomen koji sam morao uslikati. Bagrem potpuno zatvara kolosek

Zarasla pruga – ovde je jedini kosač nasipa voz

§  Tovarište Češljeva Bara – nalazi se na dosta pristupačnom mestu i ima izdvojeni kolosek za utovar kao i magacin. Stanična zgrada je jako lepa i renovirana, ima i peron za utovar na prvom koloseku i peron za ulaz putnika na prolaznom koloseku, a kažu dok je išao Zaječarac  da su meštanni dosta koristili ovaj voz.

Nova fasada Tovarišta i stajališta Češljeva Bara iz voza

Ø  Pruga Češljeva Bara tovarište i stajalište – Rabrovo Klenje: tu već na nekim mestima zbog sleganja koloseka i povećane dilatacije šinskih sastava brzina se smanjuje, ali i dalje idemo 80 km/h Kolosek je dobar ali nasip zarastao u šumu. Još uvek smo u ravnici

§  Staica Rabrovo Klenje – jedna od posednutih stanica na ovoj pruzi, ali toga dana nije bila pa se nismo puno zadržavali. Stanični koloseci su u dobrom stanju i na betonskim pragovima sem skretničkih pragova koji su drveni. Sliku kvari jedino malo rastinje između koloseka. Signali u stanici su svetnosni ne važe i pokazuju zabranjenu vožnju. Peron postoji uz 2. glavni prolazni kolosek, a ovde je nekad stajao Zaječarac. Ostali koloseci su pusti i bez vozova, a ima ih još tri. Stanična zgrada je dosta lepa uređena i nalazi se s leve strane pruge.

Ø  Pruga Rabrovo Klenje –Zvižd je poslednja deonica remontovane pruge. Sad već brzina je smanjena na 60 km/h a prolazimo dva stajališta  Mustapić i Mišljenovac. Sada već grane zakačinju TMD u kome se vozimo. Jedno klizište usporava brzinu na 10 km/h

§  Stanica Zvižd – još jedna neposednuta stanica s leve strane pruge. Od ulazne skretnice u stanicu Zvižd počinje nešto neverovatno što nikad do tada nisam video. Koloseci u potpunom korovu tucanika nigde šine se jedva vide, a i one neke male 35 kako su mi rekli. Nigde vara nema sve spajano spojnim pribom pa se ono lupanje točka o spojnu šinu čuje baš jako zbog velikih dilatacija. Inače pruga od Zvižda do Kučeva je iz 1939. I nikad nije remontovana. Stanica ima tri koloseka od kojih se tek po malo nazire drugi prolazni. Signali su likovni stanica je dugo godina van funkcije.

Stanica je sačuvana od provala samo zahvaljujući stanarima koji je održavaju

Ø  Pruga Zvižd – Kaona je deo sa najlošijim kolosekom iz 1939 godine. Šine male tip 35 ali kolege iz ZOPa kažu da su veoma izdržljive i gotovo nema pucanja. Strašan je samo sastav šina koji je maltene na svakih 15 metara. Spojni pribor dotrajao vožnja neudobna i na 30 km/h Ova deonica ima dosta kratkih tunela u  koima se brzina još više smanjuje. Ovom prugom mogu ići smo lokomotive serije 666 i 661 ali olakšane. Na pruzi jedno stajalište Turija Kučevska bez perona i sa oronulom staničnom zgradom .Kolosek je u potpunom korovu. Veliki problem predstavlja visoka trava koja raste i preko šina. Lokomotive zbog toga proklizavaju i vuča je otežana.

Pruga između Zvižda i Kaone u jako lošem stanju sa velikim procentom trulih pragova

§  Stanica Kaona – je jedna od retkih radnih stanica na ovoj pruzi. U njoj se ne mogu videti zarasli i zarđali koloseci koji i pored lošeg stanja pokreću vozove tovarene krečom pesko i kamenom za železaru Smederevo. Na prvom koloseku stoje prazna Eas kola za utovar, a na trećem se tovare. Koloseci su skoro potpuno zatrpani peskom koji se prosipa prilokom uovara.Lokomoriva koja dovozi voz radi manevru jer stanica nema manevarsku lokomotivu. U stanici nas dočekuje šef stanice . Stanica je oronula spolja dok je očuvana iznutra. Već smo u brdima, levo od pruge je ogromni kamenolom, i pruga ide do njega ali je u lošem stanju. Toga dana nije bilo utovara pa su koloseci bili prazni.

Koloseci u stanici Kaona dotrajali i maltene zatrpani ali svakodnevno primaju vozove

Ø  Pruga Kaona – Kučevo je za nijansu gora od one do Kaone. Razlog je jer ovde ne prolaze teški teretni vozovi. Na ovoj deonici ima dosta tunela i kraj je brdovit. Sad pozna se ako su negde zamenili koji prag jer voz zaista sporo ide. Pruga prolazi kroz basen kamenoloma napuštenih kao iz horor filmova .

Mnogi se zapitaju da li ovde zaista ide voz, da ide

§  Stanica Kučevo – je najveća stanica na ovoj pruzi i nalazi se u samom gradu Kučevu. Ima likovne signale i putne prelaze sa ručnim vbranicima ispred i iza stanice pa mora biti posednuta iako u njoj na svih 6. Koloseka nema nikakvog rada sem što vozovi tranzitiraju po 2. glavnom prolaznom koji nema   peron. Šesti kolosek je zauzet starim vagonima, a ostali u korovu. Jedan skretničar/čuvar prelaza dežura na oba bloka. Stanična zgrada je lepa dvospratna zgrada crvene boje. Inače sve stanice ne ovoj pruzi su crvene boje.

Stanica Kučevo, ispred desno TMD 915-102 ZOP Požarevac

Ø  Pruga  Kučevo – Brodica je slična onoj od Zvižda na dole samo što je nešto mlađa. Građena je 1950 godine ali ne razlikuje se puno od one iz 1939. Već zalazimo u klisuru reke Pek a oko nas su šume. Ovde kao da je vreme stalo, okolo nas napuštena sela, putevi zarasli prolazimo tri službena mesta Neresnicu stajalište pa zatim Neresnicu tovarište i stajalište Voluju. Sve je više trulih pragova, a sama pruga dosta ide po  ivici ponora

§  Stanica Brodica – od ulaznog signala u stanicu do ulaznog signala sa druge strane je jedna sasvim nova pruga. Stanica ima četiri savremena koloseka na betonskim pragovima peronima elektro – postavnim skretnicama svetlosnim signalima. Koloseci su dosta dobri, brzina je 80km/h, a stanica je remontovana negde pred raspad  Jugoslavije 1990. i predstavlja najsavremeniju stanicu na toj pruzi. U sred oniih planina jedna takva stanica koja iako se ne koristi iako je zapuštena predstavlja pravo osveženje u vožnji. Inače sagrađena je kao ogledna stanica modernizacije za tu prugu.

Ima četiri koloseka od kojih je treći glavni prolazni kolosek, dok je četvrti demontiran zbog nedostaka materijala.

Stanica Brodica u planinama, iako su koloseci u odličnom stanju na njima nema nikakvog rada, a stanična zgrada i sve okolo pruge je u rastinju.

Ø  Pruga Brodica – Majdanpek: sada već klisura Peka je dosta blizu, a ispod pruge se nalazi put. Opasno je što ovde idu cisterne sa sumpornom kiselinom, a kolosek je loš. U 90% slučajeva iskakanja voza prilikom uviđaja utvrđeno je da je jedini krivac zamor materijala. Ova pruga građena je 1958. godine i brzina je 30 km/h . Na pruzi je napušteno rudarsko mesto Blagojev Kamen i stajalište Bosiljkovac.

Prugu od Kučeva do Majdanpeka rastojanje od nekih 30 kilometara voz pređe za sat vremena klaparajući starom dotrajalom potpuno zaraslom prugom. Ta deonica je dosta loša i ne može se čak ni mašinski regulisati. U stanicu Majdanpek dolazimo negde pred podne. Imali smo dosta bavljenja po stanicama pa se vreme vožnje odužilo. Majdanpek je posebna priča, a tek tu slabo šta radi i sve podeća na napuštena rudarska mesta. Vrlo brzo polazimo nazad prema Požarevcu ali sada bez zaustavljanja u stanicama. Istu relaciju prelazimo za nekih tri sata.

Ovo putovanje je za mene bilo dosta zanimljivo i od silnog razgledanja pruge skloro da nisam video sela istoka tradicionalne pastire, pčelare i razne lepote stoletnih bukovih šuma, planina i žitnih ravnica. Pruga prolazi kroz četiri oblasti: Mlava, Stig, Zvižd i Pek i sve su lepe i različite. Nadam se uskorom uspostavljanja železničkog saobraćaja na ovoj relaciji, ali i remontu zastarele pruge Zvižd –Majdanpek pa da se vozimo Istočnom prugom i uživamo.

 21.01.2016
(Dušan D. Rajčić - struk. Inž. Žel. Saobraćaja)

CRNA GORA: Akcija "VOZ ZA MLADE" ponovo aktuelna

Željeznički prevoz Crne Gore AD u periodu od oktobra 2015. do juna 2016. godine organizuje akciju ,,Voz za mlade" kojom želi omogućiti vožnju vozom djeci osnovnih škola, predškolskog uzrasta i vrtića, po promotivnim cijenama. Ponuda važi isključivo za organizovane grupe od 30 i više učesnika u pratnji vaspitača, učitelja i nastavnika, u vozovima planiranim redom vožnje.

Nastavnicima, učiteljima i vaspitačima u okviru ove ponude putovanje je besplatno.

U cilju organizacije putovanja i obezbjeđivanja mjesta u vozovima, potrebno je najmanje tri dana prije planiranog putovanja dostaviti zahtjev sa navedenim brojem putnika, datumom i prijedlogom vremena odlaska i povratka, kao i relacijom putovanja.

Putovanje je moguće organizovati po dobijanju saglasnosti za zahtijevani termin i broj putnika od strane Željezničkog prevoza Crne Gore AD.

Cijena putovanja iznosi:
- Podgorica-Nikšić-Podgorica ili Nikšić-Podgorica-Nikšić (1,50 €)
- Podgorica-Bar-Podgorica ili Bar-Podgorica-Bar (1,50 €)
- Podgorica-Kolašin-Podgorica ili Kolašin-Podgorica-Kolašin (1,50 €)
- Podgorica-Bijelo Polje-Podgorica ili Bijelo Polje-Podgorica-Bijelo Polje (2,00 €)
- Nikšić-Bar-Nikšić ili Bar-Nikšić-Bar (2,00 €)
- Bar-Bijelo Polje- Bar ili Bijelo Polje-Bar-Bijelo Polje (3,00 €)
- Nikšić-Bijelo Polje-Nikšić ili Bijelo Polje-Nikšić-Bijelo Polje (3,00 €)

Akcija počinje 01. oktobra 2015. godine.

21.01.2016.
(zpcg.me)

SLOVENIJA: Z devetimi evri iz Ljubljane do Zagreba ali Reke

Slovenske železnice so predstavile nov vozni red, ki vključuje tudi nizkocenovne ponudbe.Danes je začel veljati nov vozni red Slovenskih železnic (SŽ), ki prinaša nekaj novosti tako v notranjem kot mednarodnem potniškem prometu, so sporočili.

Med novostmi v mednarodnem prometu navajajo, da bo vlak Citadella po novem voznem redu iz Ljubljane odpeljal ob 8.45, slabi dve uri prej kot zdaj, in prispel v madžarsko prestolnico ob 17.29. Iz Budimpešte se bo namesto sredi dneva po novem vračal ob 8.30 in v Ljubljano pripeljal ob 16.43.

Pomembna novost je, da bo imel povezavo z vlakom v Koper in iz njega, poleti bodo tako v njegovi sestavi tudi direktni vagoni, s katerimi bo mogoče potovati med Budimpešto, Ljubljano in Koprom. Med omenjenimi mesti bo v poletni sezoni dvakrat na teden vozil tudi nočni vlak. V Italijo bo šestkrat na dan vozil vlak iz Ljubljane do Opčin, od koder je mogoče pot do središča Trsta nadaljevati z lokalnimi avtobusi, ki vozijo na 20 minut. Z Opčin in tudi iz smeri Nove Gorice bo skozi Sežano in Divačo poleti vozilo več vlakov proti Istri – v Buzet, Pazin, Kanfanar in Pulj.

V maloobmejnem prometu s Hrvaško, prek Rogatca, so na železnicah poskušali upoštevati želje in potrebe lokalnega prebivalstva na obeh straneh meje. Tako bodo trije vlaki na dan vozili iz Celja prek Rogaške Slatine in Rogatca do Džurmanca in naprej do Zaboka in Zagreba, kar bo znatno povečalo izbiro tako za vsakodnevne potnike na omenjenih relacijah kot tudi za obiskovalce Rogaške Slatine in bližnjih turističnih krajev. Za vse, ki iz Ljubljane potujejo v Zagreb ali na Reko, pa bodo novost nizkocenovne ponudbe, po katerih bodo enosmerne vozovnice stale le devet evrov.

Notranji promet

V notranjem prometu je sprememb manj. Vozni red so na Slovenskih železnicah, kolikor je bilo mogoče, prilagodili željam potnikov, še posebej tistih, ki se z vlaki vsak dan vozijo v šolo ali na delo, nekateri vlaki pa bodo vozili v sestavi z več vagoni.

Tako bosta med Ljubljano in Litijo vozila dva vlaka več kot doslej, en vlak več pa bo vozil tudi med Ljubljano in Jesenicami. Tudi dva vlaka med Ljubljano in Kamnikom bosta podaljšala vožnjo, in sicer do postajališča Jarše Mengeš, prav tako pa bodo vlaki iz Celja ob sobotah podaljšali vožnjo do Rogatca.

13.12.2015.
(slovenskenovice.si)

SRBIJA: Nova firma na šinama ka Pešti

Vlada Srbije osnovaće preduzeće za realizaciju projekta rekonstrukcije pruge od Beograda do Budimpešte. Baviće se izradom projektne dokumentacije. Obnova počinje na deonici Stara Pazova - Novi Sad

Za izgradnju pruge Beograd - Budimpešta Vlada Srbije će osnovati posebno preduzeće, koje će se baviti isključivo realizacijom ovog projekta, saznaju "Novosti". Planirano je da se na poslovima izrade projektne dokumentacije i ostalih radova angažuje od pet do deset ljudi, uglavnom saobraćajnih inženjera.

Kako saznajemo, to neće biti deo "Železnica Srbije", već će nadležni otvoriti novu firmu, poput "Koridora" ili "Beograda na vodi", koja će biti ugašena po okončanju izgradnje ove važne saobraćajnice. Još se ne zna kako će se novo preduzeće zvati, a jedna od opcija je i "Brzi voz".

- Dosada se u praksi pokazalo da je osnivanje preduzeća koje će se baviti isključivo pripremom i realizacijom ovakvih kapitalnih projekata najbolji način da se oni uspešno sprovedu - kaže izvor "Novosti". - Slična praksa postoji i u drugim državama, a Mađarska je već osnovala firmu koja će biti angažovana na istom poslu.

Projekat podrazumeva modernizaciju železničke pruge Beograd - Budimpešta, kroz rekonstrukciju postojećeg koloseka i izgradnju drugog koloseka za mešoviti saobraćaj putničkih i teretnih vozova za brzinu do 200 kilometara na čas.

Prvi radovi trebalo bi da počnu na relaciji Stara Pazova - Novi Sad, pošto je za ovu deonicu, koja se finansira sredstvima kredita Ruske Federacije, izrađena kompletna projektna dokumentacija.

- Za preostale dve deonice, Beograd - Stara Pazova i Novi Sad - Subotica - državna granica (Kelebija), u toku je izrada potrebne planske i tehničke dokumentacije - navode u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture. - Paralelno sa tim aktivnostima potrebno je definisati i ugovoriti komercijalne izvođačke detalje kako bi građevinski radovi na njima otpočeli što pre. Kineska strana je istakla da postoji mogućnost da građevinske radove na dve deonice na kojima će biti angažovani završe u roku od 24 meseca.

SA 20 - NA 200 KILOMETARA NA SAT

PROCENjENO je da će u Srbiji radovi koštati oko 900 miliona evra, a planirano je da traju dve godine. Po okončanju posla, putovanje između dve evropske prestonice trajaće manje od tri sata. Pruga će se remontovati za prosečnu brzinu od 160 kilometara na sat, dok će na delu pruge između Novog Sada i Subotice brzina vozova moći da bude i do 200 kilometara na sat. Trenutna prosečna brzina kroz Srbiju je 71 kilometar na sat, a na čak sedam mesta uvedena je lagana vožnja između 20 i 30 kilometara na sat.

16.12.2015.
(novosti.rs)

BOSNA I HERCEGOVINA: Vozovi radosti na prugama Srpske

Novogodišnji vozovi radosti i ove godine vozili su prugama Željeznica Republike Srpske svoje najmlađe putnike.

U organizaciji ŽRS već tradicionalno podela novogodišnjih paketića upriličena je u Novom Gradu, Prijedoru, Banjaluci i Doboju. Podeljeno je ukupno 629 paketića mališanima koji su uz zvuke lokomotive i zvona koja su najavljivala dolazak Deda Mraza uzbuđeno krenuli u novogodišnju vožnju.

- Uprava Željeznica Republike i ove godine obezbedila je novogodišnje paketiće za mališane čiji su roditelji zaposleni u našem preduzeću. Samo u čvoru Doboj danas je podeljeno ukupno 390 paketića. Mališani su svoje paketiće dobili u vozu koji ih je i ove godine vozio na relaciji Doboj – Osječani –Doboj – rekao je Nedislav Kuzmić ispred Željeznica Republike Srpske.

I ove godine novogodišnji vozovi obradovali su 54 mališana u Novom Gradu, 63 u Prijedoru,122 u Banjaluci i 390 u Doboju. Takođe, Željeznice Republike Srpske obezbedile su besplatan prevoz i 15 novogodišnjih paketića za polaznike dečijeg edukativnog centra “Svjetlica” iz Banjaluke.

- Željeznice Republike Srpske opet su obradovale naše mališane tako što su nam podarili paketiće i nezaboravnu vožnju do Čelinca. Ovu priliku koristim da se zahvalim Željeznicama RS kao i svim ljudima dobre volje koji su nam ove godine darovali mnogo poklona i izmamili osmehe na lica naše dece – kazala je Dragana Zec, pomoćnik koordinator projekta u servis centru ''Svjetlice'' Banja Luka.

Vozovi radosti sa Deda Mrazovima uspešno su obradovali sve mališane koji su prepuni utisaka uz osmehe i veselu graju poželeli najlepše želje u Novoj 2016. godini.

31.12.2015.
(zrs-rs.com)

SRBIJA: Novi red i ruski vozovi, stanje u Banatu

Na dnevnom redu prve sednice Saveta Srednjobanatskog upravnog okruga, održane juče u Zrenjaninu, našli su se predlozi i sugestije lokalnih samouprava za unapređenje. Opštinama Srednjeg Banata predlaže se da dotiraju železnicu.

Opštinama Srednjeg Banata predlaže se da dotiraju železnicu putničkog železničkog saobraćaja na relacijama na teritoriji grada Zrenjanina i opština Novi Bečej i Sečanj, kao i mogućnost formiranja depoa za održavanje vozova. Načelnik okruga Dušan Šijan ukazao je tom prilikom i na mogućnost da se privredni subjekti uključe u rad sa domaćom železnicom kroz javno – privatno partnerstvo.

- Nadam se da će vrlo brzo po banatskim prugama saobraćati dva nova ruska voza. Za srednji Banat to bi mnogo značilo, pre svega zbog povećanja broja putnika koji koriste železnicu. Ali, bitan je i prevoz robe, jer gde god je prisutna železnica, taj kraj se razvija. Nama je cilj da investitori dolaze u našu sredinu, a svaki od njih pita kakav nam je železnički saobraćaj – naglasio je Šijan i otkrio da je jedna od ideja i revitalizacija starog pogona „Šinvoza“, odnosno formiranje depoa za održavanje vozova koje „Železnice Srbije“ nabavljaju od Ruske Federacije.

Izvršna direktorka preduzeća „Srbija voz“ Vesna Brajović, koja je prisustvovala jučerašnjem sastanku u Srednjobanatskom upravnom orkugu, istakla je da je ovo akcionarsko društvo, u stopostotnom državnom vlasništvu, spremno da ponudi novi red vožnje koji bi odgovarao građanima ovog regiona, ali i nove ruske dizel motorne garniture koje bi bile korišćene na banatskim prugama.

- Ove godine trebalo bi sve garniture da nam budu dopremljene iz Rusije. Dve su već došle, dve očekujemo i tako će biti isporučivane svakog meseca, dok ne stigne svih 27, koliko ih je ugovoreno. Pruga nam je, nažalost, takva kakva jeste, međutim i sa njom možemo da popravimo prevozna sredstva koja dosad, pre svega, nisu bila pouzdana – napomenula je Brajović.

Po njenim rečima, potrebno je da „Srbija voz“ i ovdašnje lokalne samouprave potpišu ugovore o saradnji, kako bi se preduzeće obavezalo za određeni kvalitet usluge, a da, zauzvrat, opštine izdvoje iz buyeta određeni deo sredstva za subvencionisanje prevoza.- Mi smo akcionarsko društvo, stoprocentno u državnom vlasništvu, i imamo cene koje su kontrolisane od strane države, što znači da u tom pogledu nismo komercijalno preduzeće. Takvi ugovori bi nam omogućili da napravimo balans između troškova i prihoda da bismo mogli da funkcionišemo - objasnila je Brajović i dodala da bi prednosti prevoza u železničkom saobraćaju bili niža cena karata, savremene garniture vozova i tačnost polazaka.

Ona je naglasila da bi novi red vožnje, prilagođen potrebama stanovnika srednjeg Banata, mogao da se počne primenjivati već za mesec – mesec i po dana, ako pregovori dobro prođu.

13.01.2016.
(dnevnik.rs)

ALBANIA: Албанија и Косово планираат да се поврзат со железница

Албанија и Косово се очекува набргу да ги започнат работите за изградба на железничката линија меѓу двете земји. На таа тема денеска во Приштина средба на министрите за инфраструктура на Косово и на Албанија, Љутви Жарку и Едмонд Хаџинасто. Двете влади изразија подготвеност да се најде начин како да се плати изработката на физибилити студијата. 

„На полето на железничката инфраструктура ја изразивме нашата подготвеност и заинтересираност за поврзување преку железничка линија меѓу Албанија и Косово. Секако дека нашиот дел е само 17 километри така што една преголема работа ѝ останува на албанската Влада, но подготвени сме да изнајдеме механизми за финансирање и да се почне  со физибилити студијата од страна на двете влади“, рече Љутфи Жарку, Министер за инфраструктура, Косово.

Албанскиот гостин Хаџинасто рече дека Владата во Тирана ќе стори сè за да му помогне на Косово да се интегрира во сите меѓународни организации чиј фокус е транспортот и железницата. Се говореше и за начинот како да с еуправува со Патот на нацијата, по најавите за концесија од албанска страна. Но, сè уште не се знае дали ќе биде даден под концесија и делот од автопатот во Косово.

„Патот на нацијата претставува една од главните теми на нашите дискусии, бидејќи тоа е заедничка национална работа и бара посветеност од двете страни и координација за него. За нас, исто така, приоритет претставува и неговото одржување според стандардите, но исто така голем предизвик е да му дадеме што е можно поголема виталност на сообраќајот на оваа делница која е од голема важност за двете земји“, рече Едмонд Хаџинасто, министер за транспорт, Албанија.

Што се однесува до Албанија, Хаџинасто нагласи дека се договориле експерти набргу да подготват посебен пакет за потребите на бизнисите на Косово на албанското пристаниште. Исто така, на оваа средба се зборуваше и  за можноста за повторно воспоставување на воздушната линија Приштина - Тирана, која според Жарку, можеби не е потребна токму поради новиот Пат на нацијата.

2015
(alsat.mk)

SRBIJA: Stanice koje su zaobišli i ljudi i vozovi

Kada je švedski reditelj Roj Anderson došao na Palić da primi nagradu „Aleksandar Lifka” Evropskog filmskog festivala – stigao je vozom. Za velikog umetnika rutinsko putovanje javnim prevozom ovde je bilo gotovo na nivou incidenta, jer je to jedan od retkih trenutaka u kojem je mala, ljupka i ne mnogo prometna železnička stanica postala na momenat deo evropskih vesti, a Anderson se pridružio broju od oko dva miliona putnika (godišnje) na vojvođanskim prugama.

U odnosu na prethodnih nekoliko decenija, to je čak šest puta manje ljudi u vagonima, koji su nekada prevozili oko 12 miliona putnika i špartali ravnicom na 1.780 kilometara pruga. Od toga, danas je potpuno demontirano 240 kilometara, jedan značajan broj je takođe van funkcije, a stalni saobraćaj železnicom se odvija, mimo koridora, tek na oko 400 kilometara, nabraja za „Politiku” mr Milan Vučinić, dugogodišnji rukovodilac u Železnici Srbije, danas predsednik Poslovnog udruženja Klaster transporta i logistike Vojvodine.

Tri decenije pošto je Džordž Stivenson postavio prvu železničku prugu u Engleskoj, pisak parne lokomotive na prostoru današnje Vojvodine prvi put se začuo 1854. godine, i to između sela Jasenovo i Bela Crkva, kao deo trase koja je povezivala karpatski region sa Dunavom. Uvođenje železnice podrazumevalo je regulisanje čitavog niza novih situacija, a jedna je bila i izgradnja stastanica. Iz istorije železnice na ovom području ostaje zapisano da je prototip železničke stanice uspostavio inženjer Ferenc Pfaf, kao kombinaciju službenih i privatnih prostorija.

– U prizemlju su bile službene prostorije, a na spratu stan šefa stanice i otpravnika vozova. Na taj način je bilo obezbeđeno stalno prisustvo odgovornih na stanicama. Obično su u okviru stanica bili i stanovi za radnike. Čekaonice su bile staleški razdeljene po platnim razredima, a postojala je i prostorija za majke sa decom. Veće stanice su obično građene od žute klinker opeke i sa mnogo staklenih površina – kaže Vučinić.

Pfaf je projektovao veće železničke stanice na prostoru nekadašnje monarhije, pa od sagovornika „Politike” saznajemo da je on autor zgrada u Segedinu, Vršcu, Kikindi, potom u Rijeci, Zagrebu, Varaždinu… Obavezni deo stanice bili su bunar za osveženje i vrt za odmor putnika. O svakom detalju se vodilo računa, pa su tako postojale i tipske ograde od kovanog gvožđa koje su sprečavale izlazak putnika na kolosek dok voz ne stigne, kao i mešanje odlazećih i dolazećih putnika.

Svi ovi elementi sačuvani su u nekom obimu i na malim železničkih stanicama. Najavljena obnova pruge ipak neće stići do mnogih starih postaja, koje već godinama po Vojvodini stoje kao razbacani, a danas zaboravljeni i zapostavljeni spomenici onoga što se naziva industrijsko nasleđe. Vučinić kaže da je železnička stanica u Vršcu jedan od bisera arhitekture i jedna od retkih stanica koja je sačuvala svoj nekadašnji izgled sa prostranim holom, oslikanom tavanicom i zidovima.

Sa foto-aparatom u rukama Igor Halasević je pre godinu dana, u okviru projekta foto dokumentovanja ruralne arhitekture, koje je podržalo i Ministarstvo kulture, ovekovečio one železničke stanice na prostoru severne Bačke koje su zaobišli i vozovi i putnici. U njihovim čekaonicama vreme je stalo, zaustavljeno u trenutku kada je tuda prošao poslednji voz. Simboli nekadašnjeg organizovanog sistema na tim fotografijama stoje zakorovljeni, oronule arhitekture, sa upozorenjima, plakatima i klupama koje su odavno muzejske vrednosti.

Železničke stanice između malih mesta, koja ili  nisu na ruti glavnih pravaca ili su previše male da bi se tu voz zaustavljao, većinom su potpuno napuštene, a ako u njima još uvek neko živi, po pravilu je to neka vrsta nužnog zaklona.

Stručnjaci za zaštitu spomenika kulture uvek će istaći vrednost stanice Kamaraš pored Horgoša, nekada izuzetne lepote i u službi bogatih porodica koje su dolazile ovamo na izlet.

Železnička stanica "Kamaraš" - Horgoš

Vučinić pominje stanicu Jasenovo, nekadašnje mesto ukrštanja nekoliko voznih pravaca, a podseća i na još jedan zapostavljeni deo železničkih stanica – vodotornjeve. Iz njih su se napajale parne lokomotive.

– Od ovakvog istorijskog nasleđa samo nama ne zacakle oči. U Ljubljani je od bivše ložionice napravljen Muzej železnice. Ko ne zna za primer stanice Orsej u Parizu pretvorene u Muzej impresionizma… Naše stanice je potrebno sačuvati i rekonstruisati, a pravce poput onog od Sonte, preko Apatina i Sombora do Baje pretvoriti u turističke rute. U ovim starim stanicama, ali i turističkim rutama ima dovoljno prostora za oporavak železničkog saobraćaja – navodi Milan Vučinić.

03.01.2016.
(gradsubotica.co.rs)

SRBIJA: Ka Jadranu brzinom od 120 kilometara na čas

Srpska i ruska železnica potpisale ugovor o rekonstrukciji prve deonice pruge Beograd - Bar posle 40 godina. Radovi od Resnika do Valjeva počinju u martu, a planirano je da budu završeni najkasnije u aprilu 2017.

POSLE gotovo 40 godina od završetka izgradnje pruge Beograd - Bar, sledeće godine će početi rekonstrukcija prve deonice ove važne saobraćajnice. Ugovor o obnovi dela pruge od Resnika do Valjeva, duge 77 kilometara, juče su potpisali Goran Maksić, generalni direktor "Infrastrukture Železnica Srbije" i Sergej Pavlov, generalni direktor kompanije ruskih železnica "RŽD internešnel".

Ceo projekat obnove pruge Beograd - Bar, u dužini od 287 kilometara, finansiraće se sredstvima iz ruskog kredita. Radovi na deonici koja se prva obnavlja koštaće 80 miliona dolara, a majstori na prugu stižu već u martu 2016.

- Planirano je da se rekonstrukcija završi u aprilu 2017. godine, nakon čega će brzina vozova sa sadašnjih između 30 i 50 kilometara na sat biti podignuta na 120 kilometara na sat - rekao je Goran Maksić. - To je prva deonica barske pruge kroz Srbiju koja će biti obnovljena i modernizovana.

Milutin Ignjatović, generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP, kazao je da se predugo čekalo na rekonstrukciju pruge, jer je generalna obnova uglavnom neophodna već posle 20 do 25 godina.

- CIP je uradio projekat kompletnog generalnog remonta do Valjeva - napomenuo je Ignjatović. - Kada se završe radovi, vratiće se brzine vozova do 120 kilometara, za koje je prvobitno i projektovana pruga. Zbog izuzetno teških uslova i brdsko-planinskih predela, ne mogu se postići veće brzine. Sa 254 tunela i 234 mosta, ovo je najkomplikovanija pruga u Evropi.

Potpisivanju ugovora prisustvovao je i penzioner Slavoljub Potić, koji je upravljao lokomotivom koja je prva ušla u barsku luku, 6. juna 1976. godine.

- U prvoj turi vozio sam novinare, a nekoliko dana kasnije sam bio mašinovođa kompozicije koja je išla ispred "Plavog voza" u kojem je putovao Josip Broz Tito - ispričao je Potić. - Voleo bih da posle toliko godina konačno putujemo i renoviranom prugom.

STIŽU PRVA DVA VOZA
DIREKTOR "RŽD internešnel" je najavio da će 15. decembra iz Moskve za Beograd krenuti prva dva voza koje je Srbija kupila od "Metrovagonmaša". Ova kompanija će u narednom periodu isporučiti ukupno 27 kompozicija, koje su kupljene sredstvima iz ruskog kredita od 100 miliona dolara.

Sergej Pavlov je naglasio da se isporuka prva dva voza realizuje čak dva meseca pre roka.


11.12.2015
(novosti.rs)

BOSNA I HERCEGOVINA: Talgo vozovi još na sporednom kolosijeku

Moderne putničke garniture nikada nisu stavljene u saobraćaj. Prošlo je gotovo pet godina otkako su "talgo" vozovi isporučeni Željeznicama Federacije BiH, ali ove moderne putničke garniture nikada nisu stavljene u saobraćaj.

Tokom ovih godina mogla su se čuti razna mišljenja - da je njihova kupovina bila greška, da se ne mogu koristiti na bh. prugama, da Željeznice nemaju potrebne dozvole za međunarodni promet tih vozova, ali i mišljenja da postoje rješenja da oni budu u prometu i da služe svojoj svrsi.

Dosad su u nekoliko navrata probijani rokovi za početak njihove vožnje. Iskazan je i interes Turskih državnih željeznica za najam svih devet garnitura, ali su pregovori obustavljeni i vjerovatno neće biti nastavljeni.

Za nabavku devet "talgo" garnitura potpisan je kreditni ugovor s vladom Španije vrijedan 66,7 miliona eura.

Željeznice Federacije BiH su ranije navele da nisu u mogućnosti same finansirati troškove uvođenja "talgo" garnitura u saobraćaj i da je to moguće samo uz podršku Vlade FBiH i Federalnog ministarstva prometa i komunikacija.

Potrebne dozvole

- 'Talgo' garaniture se nalaze 'parkirane' u depou Rajlovac i TS Sušica. Za puštanje "talgo" garnitura u promet koje su prvenstveno namijenjene međunarodnom saobraćaju potrebno je dobiti dozvole od nadležnih organa susjednih zemalja za kretanje po njihovim prugama. Od Ministarstva pomorstva, prometa i infrastrukture Republike Hrvatske dobivena su rješenja o upotrebi za šest garnitura za promet na željezničkim prugama Republike Hrvatske koje su privremenog karaktera i ističu u decembru. Za dobijanje dozvola za promet na prugama Srbije i Mađarske pripremljena je i upućena dokumentacija, ali su oni uslovili izdavanje dozvola tek po dobijanju dozvola za Hrvatsku - izjavio je Feni pomoćnik federalnog ministra prometa i komunikacija Ismet Demirović.

Po njegovim riječima, za puštanje "talgo" garnitura u promet potrebno je plaćati održavanje po pređenom kilometru uz obavezu da vozovi u prvoj godini trebaju preći najmanje 375.608 km i da je cijena održavanja 2,6650 eura/km. Po tom modelu znači da bi troškovi održavanja u prvoj godini iznosili oko jedan milion eura.

Osim navedenih, kako je dodao Demirović, postoje i drugi troškovi koje će stvoriti "talgo" vozovi, kao što su troškovi osoblja, te je potrebno izvršiti sufinansiranje linija na kojim bi saobraćao "talgo" voz u skladu sa Zakonom o finansiranju željezničke infrastrukture i sufinansiranju putničkog i kombinovanog saobraćaja.

Materijalna dobit

Demirović je naveo da su, uzimajući u obzir amortizaciju koja se obračunava na vijek trajanja koji je procijenjen na 25 godina, pokrenute inicijative za iznajmljivanje garnitura stranim operatorima da bi se počeo ostvarivati prihod od tog mobilnog kapaciteta.

- Također u vezi s "talgom", Ministarstvo vanjskih poslova nas je obavijestilo o održavanju sastanaka ambasadora BiH u Budimpešti i Madridu s predstavnicima Talgo kompanije kojima je namjera da s "talgo" vozovima počne saobraćati na transportnom koridoru 5-C. Španska diplomatija se dodatno angažovala na organizovanje sastanka s predstavnicima Mađarskih željeznica koji predlažu da vozovi saobraćaju noću na relaciji Budimpešta - Sarajevo, a po danu na relaciji Budimpešta – Pečuh – kazao je Demirović.

Kako je dodao, održan je sastanak i predstavnika državnog transporta Mađarske s predstavnicima Hrvatskog ministarstva transporta na kome se razgovaralo o spomenutoj liniji koja prolazi kroz Osijek.

- Ministarstvo u saradnji sa svim relevantnim učesnicima koji mogu pridonijeti rješavanju problematike "talga" nastavlja daljnje aktivnosti radi ostvarivanja materijalne dobiti JP ŽFBiH d.o.o. Sarajevo po projektu "Talgo" – naveo je Demirović.


28.11.2015
(avaz.ba)

SRBIJA: Čudesni "vinkovački voz"

Crvena ruta je: "Vojvodina", narandžasta je "Romanija"

Nedavno sam našao fotografije i sastav voza Subotica-Vinkovci-Zagreb(-Sarajevo).

Među putnicima bio je poznat kao "Vinkovački", uvek je kasnio, već u polasku. Kada su putovali za Austriju baba i deda koristili ovaj voz. Uvek je bilo nekih dodogodovština tokom vožnje. Znala je da bude takva gužva da kondukter nije mogao da prođe kroz vagone.
 
U pitanju je noćni voz iz Subotice za Kardeljevo preko Sombora, Vinkovaca i Sarajeva, drugi deo kompozicije išao je za Zagreb. Voz je imao 13 putničkih vagona, za sedenje, kušet kola, prtljažna kola.

"Vinkovački'' je bio jako popularan, dosta ljudi ga je koristilo jer bi predveče krenuli i ujutru bi bili u Sarajevu ili u Zagrebu. Ko je putovao za Dubrovnik putovao bi do Kardeljeva, danas Ploča. Imao sam čast da putujem i ja na tom pravcu Vinkovci-Sarajevo-Ploče. Ali i jedan i drugi voz imao je svega 2-3 putnička vagona. Danas toliko kola ima samo noćni voz za Bar i to u letnjem periodu ili "Panonija" ali samo do pre par godina.

Moj "Vinkovački" inače se zvao ''Vojvodina'', na relaciji Subotica - Bogojevo imao je sledeće vagone.
- Subotica - Bogojevo - Zagreb: 4 Bl (2. razred), jedan ABl (1. i 2. razred), jedan Acl (spavaća kola) i jedan Ds (kola za prtljag). U Bogojevu su dodavani sledeći vagoni iz Novog Sada: 3 Bl (2.razred), jedan ABl (1. i 2. razred), i jedan ABl za Rijeku (1. i 2. razred) u letnjoj sezoni. Od Bogojeva preko Osijeka i Vinkovaca je saobraćao do Zagreba, stim da od Bogojeva prikačeni vagoni brzog voza "Romanija" i isto tako iz sastava "Vojvodina" direktna kola iz Subotice prikačeni za Sarajevo i Kardeljevo.

- Subotica - Sarajevo - Kardeljevo: 4 Bl (2. razreda), jedan ABl (1. i 2. razred) i jedan kušet vagon samo u letnjem periodu.
Vozovi iz Novog Sada i Subotice sreli bi se u Bogojevo, gde bi razmenili vagone i ''Vojvodina'' bi nastavio put za Zagreb, dok bi ''Romanija'' nastavila za Sarajevo.
Brzi voz 628 "Vojvodina" kretao je iz Subotice u 21:15, u Bogojevo stizao u 22:54 i nakon skoro sat vremena bavljenja u  23:43 bi krenuo iz Bogojeva.
U Vinkovcima bi bio u 0:33, u Zagrebu u 5:14.

Brzi voz 843 "Romanija" kretao je iz Novog Sada u 21:30, Bogojevo 22.50-23:10, Osijek 23:56-0:10, Vinkovci 0:38-1:01, u Sarajevo je stizao u 5:40. Odatle bi drugi voz vukao dalje kola za Kardeljevo.

Ovaj voz je bio jako popularan, putnici su ga koristili u domaćem saobraćaju a i za putovanje u inostranstvo. Mnogi "gastarbajteri" za Nemačku i Austriju bi putovali ovim vozom.

Pitam se zašto danas nema ovog voza, nema više ni nekadašnje države a i izgradnja autoputeva totalno je promenila tržište prevoza putnika. Tako je danas mnogo lakše i jeftinije autobusom odputovati iz Subotice do Beča, nego vozom.

Dok su druge zemlje išle napred, razvijale svoja društva a samim tim i železnicu, na Balkanu su se vodili ratovi. Železnica je totalno zanemarena.

Ako neko zna još neke informacije o ovom vozu neka ih podeli sa nama.

16.01.2016
(Keszég Kornél)

SRBIJA: Svet gleda čudo u Šarganu

Čuveni voz „ćira“ krstari uskom prugom i lagano gazi prema Republici Srpskoj. Najviše Belgijanaca, Rusa i Italijana. Železnica treći put preobrazila zapad Srbije.

Čuveni „ćira“ ponovo svira, prolomio se zvuk parnjače Mokrom Gorom, počela je sezona muzejske kompozicije „Nostalgija“.

Do jeseni najmanje 80.000 turista iz svih država sveta voziće se živopisnim predelima zapadne Srbije, starinski voz će pored Šarganske osmice uskoro gaziti i do obližnjih Kremana, ali i dalje, do Dobruna u Republici Srpskoj, a zatim i do Andrićevog Višegrada.

Na stanici Mokra Gora, nekoliko stotina turista u subotu je iščekivalo da se zahukta parna lokomotiva. Pored domaćih, na vreme za prvi polazak, stigli su i gosti iz cele Evrope, najviše ih je bilo iz Belgije, Rusije, Italije, Engleske, Slovenije...

- Došli smo u Srbiju zbog Mokre Gore i stanice Golubići, želimo da vidimo gde je Emir Kusturica snimao „Život je čudo“. Kada se uz ovaj doživljaj osete i čari šljivovice, jagnjetine i kačamaka, kada se upoznaju običaji i duh ovdašnjih seljaka, sve se pretvara u neverovatan san na javi - kaže Džefri Tejlor, Britanac iz Plimuta, od sada neskriveno zaljubljen u Srbiju.

Nova mokrogorska atrakcija dočekala je turiste. Provozao je mašinovođa Radoje Milovanović pre „ćire“ malenu kompoziciju, nju po planinskim vrletima neumorno gura starinska parnjača „Elza“.

- Radim već 42 godine, težak je to posao, treba parnjaču „nahraniti“ sa dve tone uglja na ovoj ne tako dugačkoj deonici.

Nikada se nisam pokajao, odrastao sam i ceo život proveo na šinama - kaže Radoje, pokazujući ponosno lep i vredan časovnik, koji je dobio od Železnica Srbije kao najstariji užički mašinovođa.

Po redu vožnje, redovni, svakodnevni polasci tokom sezone su u 10.30 i 13.25 časova, međutim, za „ćiru“ odmora nema.

- Već imamo rezervisana 53 vanredna polaska, duž trase privodimo kraju izgradnju dva nova restorana, jedan će se zvati „Vagon“, drugi „Uspinjača“. Novi krak do Kremana dug 5,5 kilometara biće gotov za dva meseca, u postojećim objektima gradimo nove apartmane... - objašnjava Aleksandra Stamenić iz „Šarganske osmice“.

Orili su se u subotu kompozicijom zvuci čočeka i „Niške banje“, napravili su odličan štimung članovi KUD „Železničar“ iz Niša, a u vozu je bilo najviše Lajkovčana, došli su ovde organizovano da provedu nezaboravan vikend.

Najsrećniji su, ipak, bili Užičani - treći put u istoriji ovog kraja železnica je preobrazila život ljudi. Izgradnjom trase uskog koloseka od Beograda prema Sarajevu najveći grad zapadne Srbije 1912. prestali su da zovu „srpski Sibir“. Modernija pruga Beograd - Bar, obezbedila je Užicu lepšu budućnost.

Na početku 21. veka, obnovom „ćirine“ trase, prve muzejsko-turističke atrakcije ove vrste u jugoistočnoj Evropi i žile kucavice, od koje zavise budući dani, povezan je zapad Srbije sa Republikom Srpskom.

GUŽVA NA PERONIMA 

Prošle godine smo postavili rekord - 80.000 turista vozilo se Šarganskom osmicom, a sudeći po rezervacijama i najavama, ove sezone biće ih još više - kažu u železnici.

17.04.2011
(b92.net)

BOSNA I HERCEGOVINA: Unska pruga, ili kako opet 'Brzim preko Bosne

Inicijativu za stavljanje u promet ove saobraćajnice pokrenuli su u federalnom Parlamentu zastupnici iz Unsko-sanskog kantona.

Povezujući Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, odnosno Jadran sa srednjom i istočnom Evropom, Unska pruga je bila jedna od najznačajnijih u bivšoj državi. Godišnji prijevoz dostizao je četiri miliona tona tereta roba i blizu dva miliona putnika.

Ovih januarskih dana navršava se 15 godina od prolaska prvog poslijeratnog voza od Zagreba do Knina, koji je i najavio njenu obnovu i stavljanje u funkciju. Malo je ko vjerovao da će taj promotivni voz, u kojem su sjedili državni zvaničnici Hrvatske i Bosne i Hercegovine, s projektima obnove i novog života pruge, ostati samo to - prvi i jedini.

Danas tek nekoliko teretnih i putničkih vozova, i to na lokalnoj razini, čuvaju obnovljena postrojenja i više podsjećaju na značaj koji je pruga imala.

Rješenja ima, treba i volje

Podsjećajući na najave obnove i promotivni januarski voz prije 15 godina, Danijel Krakić iz Uprave željezničkog prometa Hrvatske kaže: "To je bio, nažalost, jedini putnički vlak koji je prošao tom prugom. Jedino što se dešavalo su povremeni prijevozi teretnih vlakova."


Aktiviranje su, tvrde u Upravi željezničkog prometa Hrvatske, ali i u Hrvatskim željeznicama, te u nadležnim bh. institucijama, zaustavili problemi oko granice, jer pruga osam puta prelazi granicu, zatim neusaglašenost na državnoj razini u Bosni i Hercegovini i necarinske barijere.

Za Snježanu Railić, načelnicu Novog Grada / Bosanskog Novog, koji je važno željezničko čvorište, sporost ili čak odustajanje od stavljanja u funkciju je u "odrazu loše komunikacije između agencija koje imamo u Bosni i Hercegovini i koje ne funkcionišu i, naravno, dobre snalažljivosti, sa druge strane, nekih agencija koje rade u Hrvatskoj".

Dodaje kako do sada nije bilo političke volje - ni iz Hrvatske, ni iz Bosne i Hercegovine - kako bi se riješio problem ove pruge.

"Države nisu mogle da se dogovore kako riješiti pitanje sedam prelazaka granice, jer je svaki put potrebno proći kroz carinske procedure. Međutim, sigurno je da ima rješenje, samo je potrebna volja. Postoje prijedlozi rješenja koje su izradile ekspertne grupe u obje države."

MILIONI PUTNIKA Trasiranje pruge počela je ondašnja Direkcija za izgradnju novih pruga krajem 1935. Godine, i to istovremeno iz smjera Knina i Bihaća. Bio je to uvjet francuskih izvođača. Prvi radovi na pruzi počeli su u proljeće 1936. godine, ali je završetak radova prekinuo Drugi svjetski rat. Pruga je dovršena 1946. godine, a u saobraćaj je puštena 25. decembra 1948. godine. Elektrificirana je 1987. godine i osposobljena za brzinu do 120 kilometara na sat. Prije rata bila je najkraći put između sjevera i juga Hrvatske i povezivala je Jadran sa Srednjom Evropom. Na godišnjem nivou ovom prugom prevozilo se blizu dva miliona putnika i oko četiri miliona tona roba.

Razvojne perspektive dvije države

Od 135 kilometara pruge u Bosni i Hercegovini veći dio je obnovljen i uglavnom je u funkciji. Međutim, obnova je zaustavljena na dijelu od Martin Broda u Bosni i Hercegovini do Knina u Hrvatskoj.

Inicijativu za stavljanje ove pruge u funkciju pokrenuli su u Parlamentu entiteta Federacija Bosne i Hercegovine zastupnici iz Unsko-sanskog kantona.

"Imajući u vidu njen značaj za svakodnevni život građana, posebno sjeverozapadnog dijela Bosne i Hercegovine, kuda i prolazi najveći dio pruge, zatražili smo u Parlamentu Federacije pokretanje aktivnosti, a isto ćemo tražiti i u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine", kaže Esad Bašagić, federalni zastupnik iz Unsko-sanskog kantona.

"Pruga je imala veliku ulogu u razvoju privrede, budući je 'hranila' dalmatinske luke teretima, posebno sa tržišta Bosne i Hercegovine, ali i drugih istočnih republika bivše države Jugoslavije. Njenim stavljanjem u funkciju otvorile bi se razvojne perspektive u obje države, a ovom bi kantonu odmah donijelo na stotine novih radnih mjesta", kazao je Bašagić.

U Udruženju konsultanata inženjera Bosne i Hercegovine kažu da je ovo pruga koja ima veliko gravitaciono područje, pa samim tim i veliki značaj. Šteta je ne koristiti je, jer su u nju prije rata uložena ogromna finansijska sredstva, podsjećaju u Udruženju, ukazujući da bi se doprinijelo i smanjivanju troškova transporta. Također, i Hrvatska bi mnogo dobila, jer ima velike probleme s Ličkom prugom, koja je i obnovljena kao zamjena za Unsku prugu.

IPA za buđenje turizma

U Upravi željezničkog prometa Hrvatske kažu da nadu za Unsku prugu vraćaju aktivnosti Evropske unije iz Memoranduma o razvoju umreženog tansporta u regiji i obaveze koje iz tog preuzima Hrvatska.

Kao dio Jadransko-jonskog koridora, pruga ima značajnu ulogu u buđenju turističkih i razvojnih resursa između dvije zemlje te u političkoj i privrednoj stabilizaciji ovih prostora.

Iako bi rekonstrukcija pruge iziskivala velika sredstva, u Upravi željezničkog prometa Hrvatske kažu "da do njih nije nemoguće doći, posebno zbog obveza iz Memoranduma o razvoju umreženog transporta u regiji". Novac bi se mogao dobiti i iz predpristupnih (IPA) fondova, jer je to projekat koji bi povezao dvije države. A to zahtijeva dogovor dvije države.

Stoga se s pravom očekuje da će u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine biti prihvaćena inicijativa o pokretanju aktivnosti na obnovi i stavljanju u funkciju Unske pruge, odnosno da bi povezivanje Jadrana sa Srednjom Evropom moglo konačno biti konkretnije, a ne simbolično, kao januara prije 15 godina, kada se posljednji put putovalo "Brzim preko Bosne"

DVANAEST KILOMETARA TUNELA Zbog konfiguracijskih osobina kraja kojim prolazi, Unska pruga spada među teže saobraćajnice. Međutim, zbog naglašenih ljepota krajolika te impozantnih mnogobrojnih željezničkih građevina - tunela, vijadukata, usjeka... - svrstana je među najljepše. Od Bihaća pruga prvih dvadesetak kilometara prolazi dolinom rijeke Une, a u daljih pedesetak kilometara prolazi uz samu rijeku, koju na dva mjesta premošćuju mostovi. Pruga počinje i završava gotovo na istoj nadmorskoj visini u Bihaću i Kninu - od 222 metra. Na njoj je sagrađeno 36 tunela u ukupnoj dužini od 12 kilometara.

11.01.2016.
(balkans.aljazeera.net)