Poslednji
teskt sa mog devetodnevnog putovanja u Istočnu Evropu. Putovao sam iz
Budimpešte do Subotice, i zatim se iz Subotice vraćao kući za Telečku, kraj
Sombora. Vratio sam se pun utisaka, fotografija, video-snimaka, i sa upalom
mišića od puno hodanja! U ovom tekstu Vam želim opisati kako je izgledalo moje
putovanje od Budimpešte do Subotice međunarodnim brzim vozom 341 „Beograd“.
Posle popodnevnog kupanja (saune) u Budimpešti,
vratio sam se nazad na stanicu Budapest Keleti, odakle kreće moj voz. Do pre
par godina sam često dolazio u Budimpeštu, na produžene vikende. Obišao sam tada ceo grad uzduž-popreko.
Stanica Keleti je pre par godina dobila sasvim
pristojan, svetski stil. Sa izgradnjom metro linije 4, dobila je i direktnu
vezu sa stanicom Kelenfeld na Budimskoj strani grada. Ovo je posebno interesantno
putnicima koji putuju na zapad Madjarske. Keleti stanica je medjunarodna
stanica, a preko stanice Nyugati (Njugati) se generalno obavlja unutrašnji
saobraćaj.
I sam trg Baroš, koji se nalazi ispred zgrade,
dugi niz godina je bio gradilište, a danas je prelep trg.
Da kažem nekoliko rečenica o redu vožnje stanice
Keleti. Na ovoj stanici se obavlja više medjunarodnih linija nego što ih ukupno
ima beogradska stanica.
Iz Budimpešte putnici imaju tri medjunarodne linije
za Suboticu, Beograd. Jutarnji brzi 343 „Ivo Andrić“; u podne EC 345 Avala iz
Beča za Beograd; i noćni brzi 341 sa jednostavnim imenom „Beograd“.
Moj noćni voz je imao 2 vagona drugog razreda (Beelmt),
jedan vagon prvog razreda (Aleemt), i jedna kušet kola (Bcl). U letnjoj sezoni
sa ovim vozom bi trebalo da saobraćaju i kušet kola (Bcmz) i spavaća kola
(WLABmee) iz sastava Češke železnice, koji saobraćaju do Bara.
Na vreme sam se vratio na stanicu i kako vidim,
voz je već bio postavljen na peronu. Povratnu kartu (Bačka Special) sam kupio
još u Somboru, za svega 20 Eura, svima je preporučujem. Bez rezervacije kao i
uvek, jer u vozovima za Beograd nema gužve, jedino praznicima. Sasvim sam zaboravio
da je zadnji radni dan- petak je dan mog povratka kući- te da sledi produženi
vikend, Uskrs. Sat i po pre polaska su već bili putnici po vagonima, i kako se
vreme polaska približavalo u njih je nadiralo sve više i više putnika, i svi su
dolazili sa rezervacijama. Samo sam jednom video ovako pun voz- kada sam
putovao za doček Nove godine u Budimpeštu.
Nekoliko fotografija voza.
U vozu sam upoznao jednog momka, koji se iz
Bratislave vraćao kući, u Prokuplje. Ispričao mi je svoj život, kako je dospeo
da Slovačke, u kojoj dobija solidnu platu, i sasvim je zadovoljan životom.
Interesantno mi je bio da je dobro savladao slovački- to sam uočio kada su
naišli turisti iz Slovačke koji su putovali u Beograd, a on je tečno pričao sa
njima.
A on nikako nije mogao da shvati kako je meni
madjarski jezik maternji, a u Srbiji živim. Poželjna je reforma učenja istorije
i geografije u toj Srbiji!
Nakon nekoliko sati vožnje stigao sam u Suboticu,
dva sata posle ponoći. Prethodno sam se dogovorio sa sestrom, da kod nje prespavam
i ujutru pođem kući.
SUMMA,
SUMMARUM
Na
kraju svakog putovanja, putnik je dužan da se sabere. Prešao sam 3.556 km,
proputovao 4 države: posetio jedinu nepriznatu državu Transnistriju, zatim
Moldaviju, Rumuniju i Transilvaniju sa prelepim planinama, na čijim vrhovima
uvek ima snega.
Upoznao
sam puno ljudi, obišao različite gradove, video različite kulture, takve sam
utiske sticao da ne umem jasno da ih opišem – nemam reći da opišem kako sam se
osećao ispred Puškinove kuće, gde je počeo da piše Evgenija Onjegina; ili kakve
sam osećaje doživljavao na granici nepriznate države, gde graničari još uvek
tako izgledaju kao pre 70 godina u SSSR-u; kako sam doživeo Kišinjev koji se
sad budi, gradi centar i rumunski nacionalni identitet, a koji je bio brisan u
sovjetsko vreme.
Video
sam Bukurešt, famozni velegrad, Šaučeskuov parlament, video sam i to.
Doživeo
Brašov, grad sa nekadašnjom nemačkom kulturom, sa austro-ugarskom arhikteturom
i sa starim gradom. Kluž, nekadašnji centar Transilvanije, centar madjarske
kuture današnje Rumunije –nezaboravni su mi utisci da je svaka druga osoba u
centru grada govorila mađarski jezik.
Posle
3,5 hiljade kilometra, ispunio sam putni zadatak, i više od toga. Naravno nisam
sve video što bih mogao, ostavljam i za drugu priliku. Za neka druga putovanja,
naravno vozom.
Pored
utisaka fer je da kažem koliko me je to sve koštalo: 9 dana putovanja vozom, uz
povoljne karte, i smeštaje u hostelima, džeparac, suveniri – sve - oko 20.000
dinara. Hvala Vam što ste pratili moj putopis, nadam se da sam uspeo preneti
malo od onoga što sam video i doživljavao, i hvala Vam što ste čitali moje
utiske. Čekam vaša pitanja i sugestije. Ko god planira slično putovanje i nije
sebi našao adekvatnu informaciju, neka mi se slobodno javi, trudiću se da mu pomognem.
Sa
ovom slikom završavam ovu priču i stižem do kraja ovog mog putopisa.
12.03.2018.
(Keszég Kornél)
No comments:
Post a Comment